Budite u toku sa regulativama i knjigovodstvenim zakonima.

Saznajte više o promenama i pravilima koje mogu uticati na poslovanje vaše firme... 

Pošaljite upit

preduzetnik paušalac vs. društvo sa ograničenom odgovornošću

20 04 2017

Promena preduzetnik u d.o.o.

Ukoliko ste odlučili da se registrujete za obavljanje neke privredne delatnosti, vrlo je verovatno da ćete se prvobitno registrovati kao preduzetnik i to tzv. preduzetnik paušalac...

Kroz neko vreme može doći do povećanja obima posla i kao preduzetnik ćete početi da zapošljavate druge ljude.

U jednom trenutku kada broj zaposlenih pređe cifru od npr. 10, 15 i više zaposlenih, shvatićete da je celishodnije da delatnost nastavite da obavljate u formi društva s ograničenom odgovornošću. Ovaj tekst je posvećen upravo toj situaciji: kako da istu privrednu delatnost više ne obavljate kao preduzetnik već kao društvo s ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: Društvo). Uopšteno Na gore pomenutu situaciju se primenjuje Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015), koji članom 92. propisuje mogućnost nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u formi privrednog društva. Naime, preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na osnivanje date forme društva. Na osnovu odluke o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Posle osnivanja privrednog društva, bivši preduzetnik postaje član tog društva. Nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra. Procedura Odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: Odluka) Preduzetnik donosi Odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću. Ovom Odlukom preduzetnik izražava volju da prestane da obavlja delatnost u statusu preduzetnika, a da sa obavljanjem delatnosti nastavlja osnivanjem društva s ograničenom odgovornošću. Osim same Odluke, potrebno je sačiniti i osnivački akt društva koje nastavlja obavljanje delatnosti, a koji akt može biti sadržan u Odluci, ali može biti i poseban akt. Celishodnije je i u praksi najčešći slučaj da osnivački akt bude sadržan u Odluci, a koja Odluka tom prilikom sadrži sve elemente koji se inače nalaze u svakom osnivačkom aktu prilikom osnivanja društva s ograničenom odgovornošću. Odluka mora biti sačinjena u pisanoj formi i overena od strane nadležnog državnog organa da bi proizvodila pravno dejstvo. Overa odluke se može obaviti kako u sudu, tako i u opštini ili kod javnog beležnika. Taksa za overu se uplaćuje na licu mesta prema instrukcijama koje se tom prilikom dobiju od službenika overe. Iz prakse je saznanje da se overa brže obavlja u opštini, ali da takse znaju da budu nešto veće nego u sudu. Overena Odluka je osnov za podnošenje registracione prijave Agenciji za privredne registre za brisanje preduzetnika iz registra preduzetnika i istovremeno je osnov za podnošenje prijave za upis društva u registar privrednih društava.

Poreska uverenja

Sledeći korak je pribavljanje poreske dokumentacije i to:

  • Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od strane nadležne organizacione jedinice Poreske Uprave RS;
  • Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave.

Naime, ukoliko pitate službenika APR-a da li je potrebno pribaviti ova dva dokumenta, službenik će Vam usmeno reći kako to nije potrebno pribavljati, iako je u samom obrascu za APR potrebno označiti da se ista dokumenta prilažu. Iskustveno, celishodnije je pribaviti gorenavedena dokumenta, uprkos usmenom uputstvu službenika, jer APR ima pravo da odbaci prijavu zato što nisu priložena sva dokumenta koja se u obrascu zahtevaju, u kom slučaju neće biti od velike pomoći pozivanje na to šta je službenik usmeno rekao. Čak i da priložite dokumenta koja nisu neophodna, APR sasvim sigurno neće odbiti prijavu zbog ’’viška’’ dokumentacije.

Uplata osnivačkog kapitala

Osnivački kapital se može uplatiti bilo pre registracije u APR-u, bilo nakon registracije u APR-u, a najkasnije u roku od 5 godina od dana zaključenja Odluke. U slučaju da se osnivački kapital uplaćuje pre registracije u APR-u, neophodno je uz dokumentaciju priložiti i Potvrdu banke o uplaćenom osnovnom kapitalu na tzv. depozitni odnosno privremeni račun društva koje se osniva.

Registracija u APR-u

Na osnovu overene Odluke vrši se brisanje preduzetnika iz registra APR-a, a upisuje osnivanje društva.

Dokumentacija koja se predaje u APR je sledeća:

  • Overena Odluka o nastavku obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću;
  • Registraciona prijava brisanja preduzetnika;
  • Napomena: u prijavi se ne popunjava datum prestanka obavljanja delatnosti, niti se plaća taksa za brisanje preduzetnika.
  • Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od strane nadležne organizacione jedinice Poreske Uprave RS;
  • Dokaz o izmirenim obavezama javnih prihoda izdat od poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave;
  • Registraciona prijava osnivanja društva s ograničenom odgovornošću;
  • Dokaz o identitetu člana društva, tj. fotokopija lične karte;
  • Potvrda banke o uplati osnivačkog kapitala;
  • Dokaz o uplati naknade (takse APR-a za osnivanje društva i objavu Osnivačkog akta, odnosno Odluke);
  • Odluka o imenovanju zastupnika društva (ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom, odnosno Odlukom o nastavljanju obavljanja delatnosti u formi društva s ograničenom odgovornošću);

Obrazac overenih potpisa (više se ne zahteva u obrascima i njegovo prilaganje, ali je iskustveno najcelishodnije ipak priložiti i ovaj obrazac). Ukoliko APR usvoji prijavu, tako nastalo društvo dobija matični broj i PIB koji se razlikuju od nekadašnjih preduzetničkih.

Banka

Nakon što APR donese Rešenje kojim usvaja prijavu, potrebno je da direktor društva ode u banku i otvori tekući račun novoosnovanog društva. Tom prilikom se prethodno uplaćen osnivački kapital prenosi sa privremenog računa (koji se tada gasi) na tekući račun društva. Sva sredstva koja su se nalazila na računu preduzetnika koji je promenio formu ovom prilikom se prebacuju na novi račun Društva.

Poreska uprava

Sada kada Društvo ima i otvoren tekući račun, neophodno je o tome obavestiti i Poresku Upravu, što u praksi najčešće radi računovođa kojeg ste angažovali.

Pravne posledice prelaska u d.o.o.

Nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra, odnosno osnivanja Društva. Dakle, brisanjem iz registra preduzetnik gubi pravo da obavlja privrednu delatnost, ali ostaje odgovoran sopstvenom imovinom u slučaju neispunjenja obaveza koje su nastale do momenta njegovog brisanja iz registra. Pažnju treba posvetiti i radnom pravu, odnosno adekvatno evidentirati nastalu pravnu promenu u odnosu sa zaposlenima. Naime, potrebno je zaključiti Anekse ugovora o radu ili nove ugovore o radu, zavisi šta je u svakom konkretnom slučaju celishodnije, gde se zapravo jedino menjaju podaci o poslodavcu (poslovno ime, matični broj, itd.). Isto važi i za odnose sa poslovnim partnerima, koje takođe treba obavestiti o nastaloj pravnoj promeni, i u skladu sa tim im dostaviti obaveštenja ili zaključiti Anekse ugovora koji su u tom momentu na snazi, a kojima se evidentira nastala promena.

Napomena: Od 01.03.2017. godine u gradovima i opštinama za čije su područje izabrani javni beležnici, poslovi overe potpisa, rukopisa i prepisa su u njihovoj isključivoj nadležnosti. U gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, ove poslove nastavljaju da obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice, prijemne kancelarije osnovnih sudova, kao i opštinske uprave.

Creative Commons (CC)

14 04 2016

Praktična upotreba Creative Commons licence

Imate dilemu, kako da razumete ili koristite creative commons licence, primenite na svoj rad, i kako se legalno mogu koristiti tuđa dela poštujući autora.

Takozvana Creative Commons (CC) licenca po svojoj pravnoj prirodi predstavlja izjavu volje autora o načinima i uslovima pod kojima dozvoljava (ili ne) javno saopštavanje.

U takozvana Creative Commons (CC) licenca po svojoj pravnoj prirodi predstavlja izjavu volje autora o načinima i uslovima pod kojima dozvoljava (ili ne) javno saopštavanje, umnožavanje, distribuiranje i preradu svog autorskog dela.

Na početku je važno napomenuti da svaki autor uživa autorsko pravo od momenta nastanka dela po sili zakona.

Dakle: onda kada ste fotografiju fotografisali, ona je postala (vaše) autorsko delo. Creative Commons je samo pojednostavljeni i unificirani način izjavljivanja volje autora povodom autorskog prava koje na delu ima, i ovom izjavom se ne može uticati na primenu zakona: zakon se primenjuje bez obzira da li ste vaše delo označili CC licencom.

Takođe, označavanje nekog dela CC licencom ne utiče na obim prava korišćenja dela nastalih iz zakonskih ograničenja isključivog autorskog ili merodavnog prava. CC licencu možete jednostavno, u samo nekoliko koraka, postaviti na svoju web stranicu i time pomoći drugima da razumeju kako i na koji način mogu da preuzimaju (ili ne) sadržaj vaše web stranice (fotografije, tekstove, video ili audio snimke i sl.).

Takođe, možete pozivati na odgovornost one koji su prekršili odredbe Vaše licence. Pri izboru licence koju ćete koristiti na svojoj web stranici odgovarate na dva osnovna pitanja: da li dozvoljavate dalje prerađivanje vašeg autorskog dela, i da li dopuštate komercijalnu upotrebu vašeg dela. Isto važi i u slučaju da želite da koristite tuđe autorsko delo: razumevanjem CC pojmova razumećete i kako i pod kojim uslovima možete koristiti autorska dela drugih ljudi. Najčešće je slučaj da se dozvoljava nekomercijalna upotreba, bez izmene dela i uz obavezno navođenje izvornog autora.

To izgleda ovako: Ukoliko, primera radi, želite da preuzmete neku fotografiju sa Flickra koja vam se dopala, a koja je objavljena pod ovom licencom, ne smete je seći, menjati joj dimenzije, dodavati filtere ili je na bilo koji drugi način menjati, i obavezno morate potpisati autora, onako kako je on potpisan na svom Flickr profilu. Ovakav potpis je potpuno u skladu sa propisima koji dozvoljavaju da autor upotrebljava pseudonim. Na zvaničnoj Creative Commons stranici na srpskom jeziku pogledajte tačne definicije svih pojmova u vezi sa CC.

U nastavku teksta biće dati odgovori na neka od najčešće postavljenih pitanja u vezi sa korišćenjem CC licence:

Da li zakoni u Srbiji priznaju CC?

Nema potrebe da pojedina nacionalna zakonodavstva daju bilo kakvo priznanje CC licenci, jer je CC licenca samo način da autor informiše publiku o načinu korišćenja svog dela.

Da li mogu biti tužen ako preuzmem fotografiju nekog iz SAD (npr.) bez dozvole, iako sam u Srbiji?

Ako svojim radnjama nekome činite štetu, možete biti tuženi. U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja moguće je da jurisdikciju nad slučajem ima sud u SAD (ili iz koje je države autor fotografije), ali svakako možete biti tuženi u Srbiji.

Da li mogu da tužim nekog što je nedozvoljeno preuzeo – koristio autorsko delo (fotografiju, tekst) iako je jasno naznačeno kako i pod kojim uslovima je (ako je) preuzimanje dozvoljeno?

Da, naravno.

Šta ako nisam naveo/la CC na svom sajtu/blogu?

Primenjuju se odredbe zakona.

Šta tačno podrazumeva nekomercijalna upotreba? Da li bloger može koristiti non-commercial CC fotografiju kao ilustraciju za tekst za koji je dobio novac?

Prema samoj definiciji koja se nalazi u CC licenci a odnosi se na nekomercijalnu upotrebu, stoji da se misli na primarno komercijalnu upotrebu. Ovakva definicija je namerno fleksibilna, kako bi se određivalo od slučaja do slučaja. Veoma je bitno znati da se ovaj termin odnosi na upotrebu dela, a ne na osobine korisnika. To što je blog-tekst plaćen, ili što je blog korporativan, ili čak stranica pripada nekom privrednom subjektu, ne znači da je upotreba konkretnog dela automatski komercijalna. Odgovor se nalazi u samom pitanju: ako je bloger dobio novac za tekst, a ne za fotografiju koja je licencirana za nekomercijalnu upotrebu, onda nema kršenja licence. U svakom slučaju, korišćenje CC licence ne može da škodi, ni Vama kao autoru, ni Vašoj publici. Lakše se primenjuje ono što je objašnjeno jednostavnim rečnikom, i smanjuje se polje za moguće izgovore za nepoštovanje Vaših autorskih prava.

Zakon o obligacionim odnosima

12 01 2015

Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji

Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji je jedan od najčešće pominjanih ugovora, naročito u firmama koje se bave delatnostima koje nisu jasno diferencirane, kao što su promet određene vrste robe ili pružanje tačno određenih usluga.

U Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) nije imenovao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

(Naime, Zakonom o obligacionim odnosima, imenovani su određene vrste ugovora i definisani pravni odnosi koji se tiču: prodaje, razmene, prodajnog naloga, zajma, zakupa, dela, građenja, prevoza, licence, ostave, uskladištenja, naloga, komisiona, posredovanja, otpremanja, kontrole robe i usluga, organizovanja putovanja i posredovanja u organizovanju putovanja, angažovanja ugostiteljskih objekata, osiguranja, zaloge, jemstva, poravnanja, upućivanja, i bankarskih usluga odnosno ugovora (na primer: o kreditu, novčanom depozitu, deponovanju hartija od vrednosti, vođenju tekućeg računa, o sefu, akreditivu, garancijama).

Sadržina ugovora o poslovno-tahničkoj saradnji može biti najrazličitija, i njime se mogu definisati najrazličitiji poslovni odnosi. Uz poštovanje načela ugovaranja, kao i u svim ostalim obligacionim odnosima koji se zasnivaju ugovorom, ugovorne strane su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Ukratko rečeno, ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji je primenjiv na veoma širok spektar pravnih odnosa.

Kao i svaki ugovor, tako i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji mora imati definisan predmet i cenu, odnosno obaveze ugovornih strana (koje moraju biti dozvoljene, određene ili odredive).

Predmet ugovora zaista može biti raznolik, pa ćemo nabrojati samo neke: zajednička proizvodnja, zajednički nastup na tržištu, primena novih tehnoloških procesa, sprovođenje kompleksnijih marketinških aktivnosti, angažovanje podizvođača za neki softverski projekat (najčešće je u pitanju outsourcing kod usluga programiranja).

Ono što je bitno prilikom određivanja ugovornih obaveza je da ugovorite uslove i rokove u kojima one dospevaju (ako postoje uslovi i rokovi), odnosno da što je detaljnije moguće opišete u čemu se sastoje ugovorne obaveze svake od ugovornih strana ponaosob. Ukoliko se ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji daju ili prenose autorska prava, potrebno je i to definisati. Ukoliko ugovarate dugoročnu saradnju, razmislite o mogućnosti da ugovorite i načine pod kojim je ugovor moguće jednostrano raskinuti. Potrebno je da se udubite u suštinu Vašeg ugovornog odnosa kako biste sprečili mogućnost da, zbog nejasnoća ili propusta prilikom ugovaranja, dođete u situaciju koja nije ugovorom definisana i koja bi pravno mogla da bude sporna.

Imajte na umu da na sve što niste ugovorili, se primenjuju propisi, koji određenu pravnu situaciju mogu regulisati na drugačiji način od one koja predstavlja Vašu ugovornu volju. U skladu sa time, dozvolite i drugoj ugovornoj strani (ili stranama ukoliko ih ima više) da utiču na sadržaj ugovora. Ovim ne samo da ćete postići veći stepen definisanosti vašeg obligaciono-pravnog odnosa, već ćete izbeći načelo tumačenja ugovora koje favorizuje onu ugovornu stranu koja nije imala mogućnost da utiče na tekst ugovora, kod tumačenja nejasnoća ili situacija koje nisu ugovorom definisane. Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji koji je dat u našoj download sekciji, je samo primer jedne od mnogobrojih varijanti ovog ugovora. Vaše konkretne pravne potrebe se mogu umnogome razlikovati od datog primera. U svakom slučaju, kada Vaša firma želi da angažuje neku drugu firmu po ugovoru koji nema svoju zakonsku definiciju, a u vezi je sa tehničkim potrebama ili dostignućima ili primenom istih, možete zaključiti ovaj ugovor.

član 90 - “prekid obavljanja delatnosti”

20 02 2016

Mirovanje/prekid obavljanja delatnosti preduzetnika

(mirovanje radnje preduzetnika, privremena odjava radnje preduzetnika, privremeno zatvaranje radnje preduzetnika). Ono što većina preduzetnika naziva “mirovanjem radnje*”, “privremenim zatvaranjem radnje*”

U “privremenim zatvaranjem radnje*” ili “privremenom odjavom*” u Zakonu o privrednim društvima uređeno je članom 90 i naziva se “prekid obavljanja delatnosti”.

Ovim članom Zakona utvrđena je obaveza preduzetnika da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. Zakon ne propisuje uslove pod kojima preduzetnik može da prekine obavljanje delatnosti. Prekid obavljanja delatnosti najčešće nastaje radi korišćenja godišnjeg odmora, bolovanja, odlaska u inostranstvo, i u slučaju većih problema u poslovanju.

Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno. U registracionoj prijavi nije moguće navesti da se sa prekidom obavljanja delatnosti otpočelo pre podnošenja same prijave, ali je moguće navesti neki datum u budućnosti od kojeg će biti prekinuta delatnost.

O (privremenom) prekidu obavljanja delatnosti, preduzetnik donosi odluku, a prekid se zatim registruje u Agenciji za privredne registre, te je donošenje ove odluke prvi, a registracija u APR-u drugi korak ukoliko preduzetnik želi da prekine obavljanje delatnosti.. Zakonom nije propisana forma odluke o prekidu obavljanja delatnosti, niti se ovakva odluka prilaže uz registracionu prijavu.

Za potrebe registracije prekida obavljanja delatnosti Agenciji se podnosi:

  • registraciona prijava prekida (Obavezni podaci+dodatak 06) dokaz o uplati naknade za registraciju promene podataka o preduzetniku (visina naknade).
  • Detalje o visini naknade, uplatnom računu i pozivu na broj na koji se vrši uplata možete pronaći na sajtu APR-a, klikom ovde.

Prekid obavljanja delatnosti nije zakonom vremenski ograničen, i može da traje onoliko koliko preduzetnik odredi. U samoj registracionoj prijavi prekida obavljanja delatnosti je ostavljena mogućnost da se ili navede tačan datum do kojeg se delatnost neće obavljati, ili na neodređeno vreme – sve dok preduzetnik ne podnese novu prijavu o nastavku rada ili o eventualnom trajnom prestanku obavljanja delatnosti odnosno o brisanju iz evidencije.

Tokom trajanja perioda prestanka obavljanja delatnosti, preduzetnik ne može obavavljati delatnost.

Preduzetnik ne može sprovoditi poslovne aktivnosti – pružati usluge i isporučivati dobra, ali je u mogućnosti da prima uplate za ranije pružene usluge i isporučenu robu, ukoliko mu je tekući račun aktivan (osim u slučaju da nije blokiran iz nekog drugog razloga).

Preduzetnik nije u obavezi da ugasi račun u banci tokom perioda prestanka obavljanja delatnosti, ali je u obavezi da o nastaloj promeni obavesti sve banke kod kojih ima račune, tako što će im dostaviti Rešenje APR-a kojim se konstatuje prekid obavljanja delatnosti.

Prema članu 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveze plaćanja doprinosa miruju u periodu u kojem ne obavlja delatnost.

Preduzetnik može nastaviti plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Ukoliko preduzetnik odluči da iskoristi mogućnost iz člana 50 i ne vrši plaćanje doprinosa, period mirovanja neće se evidentirati u ukupan radni staž, a preduzetnik u ovom periodu neće imati zdravstveno osiguranje. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, preduzetnik koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige dužan je da u ovoj poreskoj prijavi iskaže i iznos obračunatog i plaćenog poreza u poreskom periodu do dana prekida, odnosno prestanka obavljanja samostalne delatnosti, kao i da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans.

U slučaju da preduzetnik poseduje fiskalnu kasu, potrebno je sprovesti defiskalizaciju.

Napomena: Zašto ne treba koristiti izraz “radnja”, osim što nije zakonski? Problem je što fizička lica koja su preduzetnici imaju utisak da je „radnja“ odvojena od njih. I onda imaju utisak da pravno gledano mogu da budu „vlasnik radnje“ (što nije tačno) i da mogu da „promene vlasnika radnje“ (što takođe nije tačno) i slično.

U našim tekstovima insistiramo na zakonskim izrazima, ne samo iz razloga jer ti izrazi jedino i primenjuju, već zato i utičemo na čitaoce se o njihovoj odgovornostii, odnosno da su preduzetnici kao fizička lica odgovorni, a ne tamo neka „radnja“.

PITANJA, DILEME?


Da li je račun bez pečata i potpisa validan za knjiženje?

Knjiženje

Zakonom o računovodstvu, definisano je da se knjiženje u poslovnim knjigama vrši na osnovu verodostojne računovodstvene isprave, čiju verodostojnost potvrđuje odgovorna osoba svojim potpisom.

Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Član 9 Zakona o računovodstvu, navodi da elektronski zapis može biti validan za knjiženje ukoliko sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica.

Iz zakonskih odredbi zaključuje se da privredna društva i preduzetnici mogu izdati račun koji ne sadrži pečat i potpis ali koji sadrži drugu identifikacionu oznaku koja nedvosmisleno upućuje na lice koje je odgovorno ili ovlašćeno za izdavanje računvodstvene isprave (potpis, faksimil, ime i prezime, elektronski potpis i sl. kao i kombinacija pomenutih oznaka).

Dakle, možete izdati i poslati račun u elektronskoj formi ali na ovom računu moraju biti ispisani identifikacioni podaci lica koje je u vašoj organizaciji odgovorno ili ovlašćeno za izdavanje računa.

Račun koji sadrži napomenu da je važeći bez pečata i potpisa a koji ne sadrži drugu identifikacionu oznaku odgovornog ili ovlašćenog lica (na primer ime i prezime i faksimil) ne može se smatrati validnomračunovodstvenom ispravom u smislu Zakona o računovodstvu.

Prodaja putem websajta - fiskalni racuni

web prodaja

Prilikom prodaje robe na malo preko web sajta nije potrebno slati fiskalne isečke niti taj promet evidentirati preko fiskalne kase ukoliko se vrši dostava robe preko spoljnih saradnika, odnosno preko neke kurirske službe ili putem pošte. 

Prema Mišljenju ministarstva finansija pre početka vršenja prodaje robe na malo preko web sajta potrebno je doneti odluku o tome i uneti u osnivački akt šifru delatnosti 47.91  Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta mora u svom osnivačkom aktu imati upisanu pomenutu šifru delatnosti.

Lična zarada preduzetnika

samo uz vođenje knjiga

Kako bi rasteretili preduzetnike i omogućili im koliko toliko ravnopravan položaj u odnosu na oporezivanje ostalih oblika rada, vlasti naše zemlje donele su tokom 2013. godine izmene Zakona o porezu na dohodak građana kojom je uvedena nova kategorija – lična zarada preduzetnika.

Lična zarada je mesečni novčani iznos koji preduzetnik isplati kao lično primanje i kao takvo ga evidentira u poslovnim knjigama, a uz koju vrši obračun i isplatu pripadajućih poreza i doprinosa.

Lična zarada je isplata za koju se preduzetnik opredeljuje po svojoj volji, dakle nije obavezna.

Da isplaćuju ličnu zaradu mogu da se opredele samo preduzetnici koji vode poslovne knjige.

Preduzetnici koji plaćaju porez i doprinose na paušalno određen prihod (paušalci) ne mogu da se opredele za isplatu lične zarade.

Uzorci i poslovni pokloni

10% od ukupnog prihoda

Davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti na sajmovima i drugim organizovanim manifestacijama kao troškovi degustacije proizvoda, smatraju se rashodima reklame i propagande koji se priznaju kao rashod u poreskom bilansu do 10% ukupnog prihoda. (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-00369/2013-04 od 14.10.2015. godine).

U skladu sa odredbom člana 15. stav 6. izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 10% od ukupnog prihoda.

Prema odredbi člana 15. stav 7. izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.

Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. stav 8.).

Commodus d.o.o. Beograd

Bulevar despota Stefana 79/I, 11000 Beograd Srbija