Be in tune with news and regulations.

Find out about regulations which may affect your business in Serbia...

change of business entity/form 

20 04 2017

Promena preduzetnik u d.o.o.

Combining our tax, legal and finance expertise, we provide comprehensive taxation services for both commercial and individual clients.

Tax Advisory

Tax implications are in every part of today’s business. Combining our tax, legal and finance expertise, we provide comprehensive taxation services for both commercial and individual clients, focusing on your needs and prosper. Our highly experienced team is able to provide you with high quality service, meaning two things: eliminating any potential tax risks and achieving maximum tax-efficiency in the short and long-term.

Creative Commons (CC)

14 04 2016

Praktična upotreba Creative Commons licence

Imate dilemu, kako da razumete ili koristite creative commons licence, primenite na svoj rad, i kako se legalno mogu koristiti tuđa dela poštujući autora.

Takozvana Creative Commons (CC) licenca po svojoj pravnoj prirodi predstavlja izjavu volje autora o načinima i uslovima pod kojima dozvoljava (ili ne) javno saopštavanje.

U takozvana Creative Commons (CC) licenca po svojoj pravnoj prirodi predstavlja izjavu volje autora o načinima i uslovima pod kojima dozvoljava (ili ne) javno saopštavanje, umnožavanje, distribuiranje i preradu svog autorskog dela.

Na početku je važno napomenuti da svaki autor uživa autorsko pravo od momenta nastanka dela po sili zakona.

Dakle: onda kada ste fotografiju fotografisali, ona je postala (vaše) autorsko delo. Creative Commons je samo pojednostavljeni i unificirani način izjavljivanja volje autora povodom autorskog prava koje na delu ima, i ovom izjavom se ne može uticati na primenu zakona: zakon se primenjuje bez obzira da li ste vaše delo označili CC licencom.

Takođe, označavanje nekog dela CC licencom ne utiče na obim prava korišćenja dela nastalih iz zakonskih ograničenja isključivog autorskog ili merodavnog prava. CC licencu možete jednostavno, u samo nekoliko koraka, postaviti na svoju web stranicu i time pomoći drugima da razumeju kako i na koji način mogu da preuzimaju (ili ne) sadržaj vaše web stranice (fotografije, tekstove, video ili audio snimke i sl.).

Takođe, možete pozivati na odgovornost one koji su prekršili odredbe Vaše licence. Pri izboru licence koju ćete koristiti na svojoj web stranici odgovarate na dva osnovna pitanja: da li dozvoljavate dalje prerađivanje vašeg autorskog dela, i da li dopuštate komercijalnu upotrebu vašeg dela. Isto važi i u slučaju da želite da koristite tuđe autorsko delo: razumevanjem CC pojmova razumećete i kako i pod kojim uslovima možete koristiti autorska dela drugih ljudi. Najčešće je slučaj da se dozvoljava nekomercijalna upotreba, bez izmene dela i uz obavezno navođenje izvornog autora.

To izgleda ovako: Ukoliko, primera radi, želite da preuzmete neku fotografiju sa Flickra koja vam se dopala, a koja je objavljena pod ovom licencom, ne smete je seći, menjati joj dimenzije, dodavati filtere ili je na bilo koji drugi način menjati, i obavezno morate potpisati autora, onako kako je on potpisan na svom Flickr profilu. Ovakav potpis je potpuno u skladu sa propisima koji dozvoljavaju da autor upotrebljava pseudonim. Na zvaničnoj Creative Commons stranici na srpskom jeziku pogledajte tačne definicije svih pojmova u vezi sa CC.

U nastavku teksta biće dati odgovori na neka od najčešće postavljenih pitanja u vezi sa korišćenjem CC licence:

Da li zakoni u Srbiji priznaju CC?

Nema potrebe da pojedina nacionalna zakonodavstva daju bilo kakvo priznanje CC licenci, jer je CC licenca samo način da autor informiše publiku o načinu korišćenja svog dela.

Da li mogu biti tužen ako preuzmem fotografiju nekog iz SAD (npr.) bez dozvole, iako sam u Srbiji?

Ako svojim radnjama nekome činite štetu, možete biti tuženi. U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja moguće je da jurisdikciju nad slučajem ima sud u SAD (ili iz koje je države autor fotografije), ali svakako možete biti tuženi u Srbiji.

Da li mogu da tužim nekog što je nedozvoljeno preuzeo – koristio autorsko delo (fotografiju, tekst) iako je jasno naznačeno kako i pod kojim uslovima je (ako je) preuzimanje dozvoljeno?

Da, naravno.

Šta ako nisam naveo/la CC na svom sajtu/blogu?

Primenjuju se odredbe zakona.

Šta tačno podrazumeva nekomercijalna upotreba? Da li bloger može koristiti non-commercial CC fotografiju kao ilustraciju za tekst za koji je dobio novac?

Prema samoj definiciji koja se nalazi u CC licenci a odnosi se na nekomercijalnu upotrebu, stoji da se misli na primarno komercijalnu upotrebu. Ovakva definicija je namerno fleksibilna, kako bi se određivalo od slučaja do slučaja. Veoma je bitno znati da se ovaj termin odnosi na upotrebu dela, a ne na osobine korisnika. To što je blog-tekst plaćen, ili što je blog korporativan, ili čak stranica pripada nekom privrednom subjektu, ne znači da je upotreba konkretnog dela automatski komercijalna. Odgovor se nalazi u samom pitanju: ako je bloger dobio novac za tekst, a ne za fotografiju koja je licencirana za nekomercijalnu upotrebu, onda nema kršenja licence. U svakom slučaju, korišćenje CC licence ne može da škodi, ni Vama kao autoru, ni Vašoj publici. Lakše se primenjuje ono što je objašnjeno jednostavnim rečnikom, i smanjuje se polje za moguće izgovore za nepoštovanje Vaših autorskih prava.

Zakon o obligacionim odnosima

12 01 2015

Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji

Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji je jedan od najčešće pominjanih ugovora, naročito u firmama koje se bave delatnostima koje nisu jasno diferencirane, kao što su promet određene vrste robe ili pružanje tačno određenih usluga.

U Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja) nije imenovao ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

(Naime, Zakonom o obligacionim odnosima, imenovani su određene vrste ugovora i definisani pravni odnosi koji se tiču: prodaje, razmene, prodajnog naloga, zajma, zakupa, dela, građenja, prevoza, licence, ostave, uskladištenja, naloga, komisiona, posredovanja, otpremanja, kontrole robe i usluga, organizovanja putovanja i posredovanja u organizovanju putovanja, angažovanja ugostiteljskih objekata, osiguranja, zaloge, jemstva, poravnanja, upućivanja, i bankarskih usluga odnosno ugovora (na primer: o kreditu, novčanom depozitu, deponovanju hartija od vrednosti, vođenju tekućeg računa, o sefu, akreditivu, garancijama).

Sadržina ugovora o poslovno-tahničkoj saradnji može biti najrazličitija, i njime se mogu definisati najrazličitiji poslovni odnosi. Uz poštovanje načela ugovaranja, kao i u svim ostalim obligacionim odnosima koji se zasnivaju ugovorom, ugovorne strane su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Ukratko rečeno, ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji je primenjiv na veoma širok spektar pravnih odnosa.

Kao i svaki ugovor, tako i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji mora imati definisan predmet i cenu, odnosno obaveze ugovornih strana (koje moraju biti dozvoljene, određene ili odredive).

Predmet ugovora zaista može biti raznolik, pa ćemo nabrojati samo neke: zajednička proizvodnja, zajednički nastup na tržištu, primena novih tehnoloških procesa, sprovođenje kompleksnijih marketinških aktivnosti, angažovanje podizvođača za neki softverski projekat (najčešće je u pitanju outsourcing kod usluga programiranja).

Ono što je bitno prilikom određivanja ugovornih obaveza je da ugovorite uslove i rokove u kojima one dospevaju (ako postoje uslovi i rokovi), odnosno da što je detaljnije moguće opišete u čemu se sastoje ugovorne obaveze svake od ugovornih strana ponaosob. Ukoliko se ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji daju ili prenose autorska prava, potrebno je i to definisati. Ukoliko ugovarate dugoročnu saradnju, razmislite o mogućnosti da ugovorite i načine pod kojim je ugovor moguće jednostrano raskinuti. Potrebno je da se udubite u suštinu Vašeg ugovornog odnosa kako biste sprečili mogućnost da, zbog nejasnoća ili propusta prilikom ugovaranja, dođete u situaciju koja nije ugovorom definisana i koja bi pravno mogla da bude sporna.

Imajte na umu da na sve što niste ugovorili, se primenjuju propisi, koji određenu pravnu situaciju mogu regulisati na drugačiji način od one koja predstavlja Vašu ugovornu volju. U skladu sa time, dozvolite i drugoj ugovornoj strani (ili stranama ukoliko ih ima više) da utiču na sadržaj ugovora. Ovim ne samo da ćete postići veći stepen definisanosti vašeg obligaciono-pravnog odnosa, već ćete izbeći načelo tumačenja ugovora koje favorizuje onu ugovornu stranu koja nije imala mogućnost da utiče na tekst ugovora, kod tumačenja nejasnoća ili situacija koje nisu ugovorom definisane. Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji koji je dat u našoj download sekciji, je samo primer jedne od mnogobrojih varijanti ovog ugovora. Vaše konkretne pravne potrebe se mogu umnogome razlikovati od datog primera. U svakom slučaju, kada Vaša firma želi da angažuje neku drugu firmu po ugovoru koji nema svoju zakonsku definiciju, a u vezi je sa tehničkim potrebama ili dostignućima ili primenom istih, možete zaključiti ovaj ugovor.

član 90 - “prekid obavljanja delatnosti”

20 02 2016

Mirovanje/prekid obavljanja delatnosti preduzetnika

(mirovanje radnje preduzetnika, privremena odjava radnje preduzetnika, privremeno zatvaranje radnje preduzetnika). Ono što većina preduzetnika naziva “mirovanjem radnje*”, “privremenim zatvaranjem radnje*”

U “privremenim zatvaranjem radnje*” ili “privremenom odjavom*” u Zakonu o privrednim društvima uređeno je članom 90 i naziva se “prekid obavljanja delatnosti”.

Ovim članom Zakona utvrđena je obaveza preduzetnika da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost. Zakon ne propisuje uslove pod kojima preduzetnik može da prekine obavljanje delatnosti. Prekid obavljanja delatnosti najčešće nastaje radi korišćenja godišnjeg odmora, bolovanja, odlaska u inostranstvo, i u slučaju većih problema u poslovanju.

Prekid obavljanja delatnosti se registruje u skladu sa zakonom o registraciji i ne može se utvrđivati retroaktivno. U registracionoj prijavi nije moguće navesti da se sa prekidom obavljanja delatnosti otpočelo pre podnošenja same prijave, ali je moguće navesti neki datum u budućnosti od kojeg će biti prekinuta delatnost.

O (privremenom) prekidu obavljanja delatnosti, preduzetnik donosi odluku, a prekid se zatim registruje u Agenciji za privredne registre, te je donošenje ove odluke prvi, a registracija u APR-u drugi korak ukoliko preduzetnik želi da prekine obavljanje delatnosti.. Zakonom nije propisana forma odluke o prekidu obavljanja delatnosti, niti se ovakva odluka prilaže uz registracionu prijavu.

Za potrebe registracije prekida obavljanja delatnosti Agenciji se podnosi:

  • registraciona prijava prekida (Obavezni podaci+dodatak 06) dokaz o uplati naknade za registraciju promene podataka o preduzetniku (visina naknade).
  • Detalje o visini naknade, uplatnom računu i pozivu na broj na koji se vrši uplata možete pronaći na sajtu APR-a, klikom ovde.

Prekid obavljanja delatnosti nije zakonom vremenski ograničen, i može da traje onoliko koliko preduzetnik odredi. U samoj registracionoj prijavi prekida obavljanja delatnosti je ostavljena mogućnost da se ili navede tačan datum do kojeg se delatnost neće obavljati, ili na neodređeno vreme – sve dok preduzetnik ne podnese novu prijavu o nastavku rada ili o eventualnom trajnom prestanku obavljanja delatnosti odnosno o brisanju iz evidencije.

Tokom trajanja perioda prestanka obavljanja delatnosti, preduzetnik ne može obavavljati delatnost.

Preduzetnik ne može sprovoditi poslovne aktivnosti – pružati usluge i isporučivati dobra, ali je u mogućnosti da prima uplate za ranije pružene usluge i isporučenu robu, ukoliko mu je tekući račun aktivan (osim u slučaju da nije blokiran iz nekog drugog razloga).

Preduzetnik nije u obavezi da ugasi račun u banci tokom perioda prestanka obavljanja delatnosti, ali je u obavezi da o nastaloj promeni obavesti sve banke kod kojih ima račune, tako što će im dostaviti Rešenje APR-a kojim se konstatuje prekid obavljanja delatnosti.

Prema članu 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, preduzetniku koji prekine obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom, obaveze plaćanja doprinosa miruju u periodu u kojem ne obavlja delatnost.

Preduzetnik može nastaviti plaćanje doprinosa i u periodu u kojem ne obavlja delatnost. Ukoliko preduzetnik odluči da iskoristi mogućnost iz člana 50 i ne vrši plaćanje doprinosa, period mirovanja neće se evidentirati u ukupan radni staž, a preduzetnik u ovom periodu neće imati zdravstveno osiguranje. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, preduzetnik koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige dužan je da u ovoj poreskoj prijavi iskaže i iznos obračunatog i plaćenog poreza u poreskom periodu do dana prekida, odnosno prestanka obavljanja samostalne delatnosti, kao i da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans.

U slučaju da preduzetnik poseduje fiskalnu kasu, potrebno je sprovesti defiskalizaciju.

Napomena: Zašto ne treba koristiti izraz “radnja”, osim što nije zakonski? Problem je što fizička lica koja su preduzetnici imaju utisak da je „radnja“ odvojena od njih. I onda imaju utisak da pravno gledano mogu da budu „vlasnik radnje“ (što nije tačno) i da mogu da „promene vlasnika radnje“ (što takođe nije tačno) i slično.

U našim tekstovima insistiramo na zakonskim izrazima, ne samo iz razloga jer ti izrazi jedino i primenjuju, već zato i utičemo na čitaoce se o njihovoj odgovornostii, odnosno da su preduzetnici kao fizička lica odgovorni, a ne tamo neka „radnja“.

Questions, dilemas?


Da li je račun bez pečata i potpisa validan za knjiženje?

Catalina Pontera
Na računima javnih komunalnih preduzeća i telekomunikacionih kompanija već duže vreme možete videti napomenu “Račun je važeći bez pečata i potpisa”. Ipak kada i sami poželite da izdate takav račun, nailazite na upozorenja da to ne činite, često uz nejasno objašnjenje zašto.

Prodaja putem websajta, dostava preko kurirskih sluzbi

Lorem ipsum dolor
Firme d.o.o. koje se bave prodajom u maloprodajnim objektima, a koji preko svog sajta nude prodaju te robe koja se, posle prodaje, kupcu šalje preko kuriskih službi. Koje sve vrste informacija i ugovora mora da ima na svom sajtu, da li je potrebno da takvu vrstu prometa prijavljuje sluzbama? Da li se vodi posebna KEP knjiga, Kako da se knjiži pazar (internim prenosom) „prebacuje“ od te prodaje? Potrebno je voditi posebnu KEP knjigu za robu koja se prodaje putem interneta, a isporučuje potrošačima posredstvom kurirske službe. Potrebno je izvršiti prenos robe iz jednog magacina u drugi internom otpremnicom namenski, odnosno prema porudžbinama koje primate od potrošača preko online prodavnice.

Lična zarada preduzetnika

Lorem ipsum dolor
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Illa tamen simplicia, vestra versuta. Eam stabilem appellas. Hanc ergo intuens debet institutum illud quasi signum absolvere. Estne, quaeso, inquam, sitienti in bibendo voluptas? Hoc est non modo cor non habere, sed ne palatum quidem. Cuius quidem, quoniam Stoicus fuit, sententia condemnata mihi videtur esse inanitas ista verborum. Duo Reges: constructio interrete. Omnia contraria, quos etiam insanos esse vultis. Sin laboramus, quis est, qui alienae modum statuat industriae? Et non ex maxima parte de tota iudicabis? Nulla profecto est, quin suam vim retineat a primo ad extremum. Negat enim summo bono afferre incrementum diem. Ubi ut eam caperet aut quando? Consequens enim est et post oritur, ut dixi. Illud dico, ea, quae dicat, praeclare inter se cohaerere. Si qua in iis corrigere voluit, deteriora fecit.

Obavezne evidencije o zaposlenima

Lorem ipsum dolor
Zakon o evidencijama u oblasti rada i obavezama koji iz njega proizilaze. Ličnog sam stava da je pomenuti zakon kod mnogih firmi prilično zapostavljen i na žalost donekle čak i zaboravljen, što nikako ne bi amnestiralo obveznika njegove primene u slučaju kontrole inspekcije rada. Zakon je prvi put donesen 1996. godine i od tada je u par navrata istpreo određene promene, uključujući i poslednju iz 2009. godine. Jako je važan sa više aspekata. Pre svega propisuje šta od evidencija morate da vodite za svoje zaposlene i kao takav utiče na generisanje puno informacija koje kasnije mogu da vam služe u različite svrhe. Takođe je jako važan jer daje zakonsku podršku o podacima koje smete da sakupljate i obrađujete, a tiču se vaših zaposlenih (veza: zakon o zaštiti podataka o ličnosti). Koliko je njegova primena važna govore i kaznene odredbe koje se izriču za nepoštovanje ovog zakona i koje se kreću u rasponu od 300.000 – 1.000.000 dinara.

Commodus d.o.o. Beograd

Bulevar despota Stefana 79/I, 11000 Beograd Srbija